Подела гласова

САМОГЛАСНИЦИ (вокали)
А,Е,И,О,У
-Ови гласови могу да се певају и звуче као тонови.
-При њиховом изговору говорни органи су одвојени један од другог, ваздушна струја слободно пролази, а гласне жице трепере. Они су зато звучни и могу се изговарати сами без пратње другог гласа.
-Самогласници су носиоци акцента и слога у речи.

И
-глас Р понекад може да буде носилац слога и акцента у речи. Тада он има улогу самогласника и зато га зовемо вокално или слоготворно Р. На пример у речима: прст, пр-ви, тр-ска, бр-до, Р је носилац слога.
-Гласови Л и Н такође могу бити слоготворни у речима страног порекла. На пример Вл-та-ва, Пл-зен, би-ци-кл Њу-тн, И-дн.

СУГЛАСНИЦИ (консонатни)
Б, В, Г, Д, Ж, З, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Њ, П, Р, С, Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш
-Ови гласови не могу да се певају јер су при њиховом изговору говорни органи потпуно или делимично спојени. На тај начин се стварају препреке, што онемогућава слободан пролаз ваздушној струји.

ПОДЕЛА САМОГЛАСНИКА

ПРЕМА ПОЛОЖАЈУ ЈЕЗИКА У УСНОЈ ДУПЉИ

Када се, при изговору самогласника, језик покреће хоризонтално, он може заузети ПРЕДЉИ, СРЕДЉИ или ЗАДЉИ положај, а ако се језик покреће вертикално, може заузети ВИСОКИ, СРЕДЊИ или НИСКИ положај.

СПАЈАЊЕМ ОВИХ ДВЕЈУ ВРСТА ПОКРЕТА МОГУ СЕ ДОБИТИ СЛЕДЕЋЕ КОМБИНАЦИЈЕ:
Предњи Средњи Задњи

Високи И У
Средњи Е О
Ниски А
И= високи предњи самогласник
Е= средњи предњи самогласник
А=ниски средњи самогласник
О=средњи задњи самогласник
У=високи задњи самогласник

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА

ПРЕМА ЗВУЧНОСТИ

ЗВУЧНИ Б В Д Г З Ж Ђ Џ
БЕЗВУЧНИ П Т К С Ш Ћ Ч Ф Х Ц

Сугласници М, В , Р, Л, Н, Љ, Њ, Ј су неутрални по звучности. При њиховом изговору, као и при изговору самогласника, гласнице трепере, али се ипак ствара и нека препрека. Њих називамо ГЛАСНИЦАМА или СОНАТАМА.

ПРЕМА МЕСТУ ИЗГОВОРА (творбе)
УСНЕНИ (ЛАБИЈАЛНИ) П,Б,М
УСНЕНОЗУБНИ (ЛАБИОДЕНТАЛНИ) Ф,В
ЗУБНИ (ДЕНТАЛНИ) Т, Д, С, З, Ц
НАДЗУБНИ (АЛВЕОЛАРНИ) Л, Р, Н
ПРЕДЊОНЕПЧАНИ (ПАЛАТАЛНИ) меки: Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ
Тврди: Ш, Ж, Ч, Џ
ЗАДЊОНЕПЧАНИ (ВЕРАЛНИ)

ПРЕМА НАЧИНУ ИЗГОВОРА (ТВОРБЕ)

СТРУЈНИ (ФРИКАТИВНИ) Ф, С, З, Ш, Ж, Х
-препрека је у виду теснаца и ваздушна струја струји између препрека.

ПРАСКАВИ (ЕКСПЛОЗИВНИ) П, Б, Т, Д, К, Г
-препрека ваздушној струји је потпуна и отклања се нагло.

СЛИВЕНИ (АФРИКАТЕ) Ц, Ч, Џ, Ћ, Ђ
-препрека је потупуна али се не отклања нагло већ постепено уз слаб прасак и струјање.
-сливени су од елемената два гласа.

0 коментари

Оставите коментар

Хоћете да се придружите дискусији?
Оставите коментар!

Оставите одговор