“Крвава бајка” Десанка Максимовић

Погледајте виртуелну туру по музеју у Шумарицама.
Прочитајте текст о стрељању ђака у Крагујевцу.
Тема текста: крвава бајка о смрти дечака. Живот и смрт једне генерације.
Анализа и интерпретација овог дела ћемо почети од анализе наслова ”Крвава бајка“. Зашто је бајка крвава сасвим јасно, али се поставља питање што бајка. Одговор је зато што бајка асоцира на нешто нестварно. Просто је невероватно да се у двадесетом веку у савременом друштву догоди толики масакр недужних цивила. Зато Десанка Максимовић и започиње ову песму стиховима:
Било је то у некој земљи сељака
На брдовитом Балкану…
Историјска основа текста 20 – 23.10.1941. Немци су у Крагујевцу стрељали преко 7.000 људи, укључујући и ђаке гимназије са професорима.
Пронаћи на интернету видео-водич кроз музеј у Шумарицама.
Драгољуб Јовановић је једини живи сведок крагујевачког стрељања. Погођен је са 12 метака у ноге. 27 преживелих  је било у стрељањима. Добио је орден тек 2010.
октобра 1941. је била припрема, 20, 21. октобра 2972 људи убијено 21. октобра 300 деце. Најмлађе дете имало је 12 година.
„Сваки мој разговор о томе – поново сам стрељан.“
На улазу у музеј су Суђаје. „Сећајте се мене моји, јер ме више нема.” Лазар
„Лебац сутра немојте послати – ваш Борко“
Није битно у којој земљи се одиграо овај злочин, већ сама чињеница да се уопште догодио.

У наредним стиховима дат је опис дечака који су умрли мученичком смрћу:
Исте су године
Сви били рођени,
Исто су им текли школски дани,
На исте свечаности
Заједно су вођени,
Од истих болести сви пелцовани,
И сви умрли у истом дану.

Овим стиховима Десанка Максимовић додатно појачава трагику немилог догађаја. Убијени ђаци су били само деца, која су седела у школским клупама, мучећи муку са задацима и верујући у бољу, светлију будућност.

У стиховима:

И чинило се сваком
Да ће дуго,
Да ће врло дуго,
Трчати испод свода плава,

реч „дуго“ се понавља два пута и то на крају два узастопна стиха. Реч је о стилској фигури епифори.

Мотивске целине: три дела песме, сваки почиње рефреном.
Рефрен је као бајка,  намењена свима, бајка јер је невероватно да се то дешава у свету људи. Јунаци бајке су слични јунацима ове трагедије. Догађај је исувише нестваран и човек не може да поверује даје тако нешто могуће у свету људи. У песми се не помињу историјски конкретне чињенице, јер се такви злочини дешавају сваког дана широм планете.
Детињство и младост једне генерације су били исти, па су се и у смрти изједначили.
минута – дечаци су пуни наде у живот, читава будућност је пред њима. Мисли и осећања су слична, а они пуни наде у живот, али отргнути из њега.
Дечаци су пошли на стрељање   мирно. Храбри су и поносни, свесни своје судбине и нестали су у нашим мислима. Узели су се за руке, сложни су. Мир и понос је супротстављање непријатељу –  он очекује плач и молбе.
Идеја: никада човек не би смео дозволити да у њему надвлада нечовек. У смрт треба ићи отворених очију, са поносом.
Примењени     стилски поступци: контраст – антитеза,
Версификациона анализа: слободни стих.
Врста лирике: родољубива уметничка поезија. са јаким елегинчним осећањима.
Родољубива песма је лирска песма у којој песник исказује осећање љубави према својој домовини, родном крају, прошлости свога народа или етничкој заједници којој припада. Исказујући своја родољубива осећања песник исказује у исто време и осећања свих својих сународника.

Елегија је лирска песма у којој се исказују сетна и тужна расположења (чежња, сета, туга, жалост, бол, жаљење и јадиковање за нечим) и разне нијансе тих расположења.

Епифора представља понаваљање истих речи на крају сваког стиха у оквиру једне строфе у песми или у оквиру више строфа.

0 коментари

Оставите коментар

Хоћете да се придружите дискусији?
Оставите коментар!

Оставите одговор