Функција падежа у реченици

ФУНКЦИЈА ПАДЕЖА У РЕЧЕНИЦИ
НОМИНАТИВ

⦁ субјекат: Радош црта.
⦁ именски предикат: Први син je Радош.
⦁ атрибут: Радош je немиран дечак.
⦁ апозиција: Несташни дечак, Радош. иде у вртић.

ГЕНИТИВ
Основно значење генитива je: тиче се некога или нечега. Ужа значења генитива су:
⦁ присвојни (посесивни) генитив, добија се на питање чији?;
⦁ деони (партитивни)генитив, део неке количине;
⦁ аблативни генитив – од чеганешто потиче?;
⦁ квалификативни генитив квалификује (описује) некога или нешто.
1) присвојни (коме нешто припада?)
Mjepuосим тe на кантару овог вашег цара. (Чијм кантар? Царев кантар.)
Забележио je у дневнику песму Арнаута хајдука u најмљених бораца. (Чију песму? Арнаута хајдука и најмљених бораца.)
Она, кћи високогали сиромашног чиновника, удала се за њега ga не остане неудата. (Чија кћи?Кћи високог, сиромашног чиновника.)
Ta чудиа повијест њихове љубави прича се на брзу руку. (Чија се повијест прича? Повијест њихове љубави.)
3aњу je дозивање просјака била светиња. (Дозивање кога, чега?Просјака.)
2) деони (деонечега)
Изговори неколико поучних речи.(Чега? Поучних речи.)
Кадикад би муна дну осталонештокафе.(Чега? Кафе.)
Човјек мора ga баглави, иначе би живио сто гoдинa.(Чега? Година.)
У једном крају гpyпa дечака игра лопте. (Кога? Чега? Дечака.)
Злата би дала за један дах. (Чега? Злата.)
Воз је однекуд већ био пун војника.(Kora? Чега? Војника.)
И тим погледом показује ga je био свестан преваре.(Чега? Преваре.)
3) аблатимвни (потиче од нечега)
Изиђоше из механе. (Из чега? Одакле? Из механе.)
Добио некакве несрећне депеше из Црне Горе.(Из? Из Црне Горе.)
Из даљине урличу вуци. (Из чега? Одакле? Издаљине.)
Пa повади сабљу из кориие.(Из чега? Одакле? Из корице.)
Пјесма joj се сама из грла оте. (Из чега? Одакле? Из трла.)

Чуо ce шушањ лишћа што јe падало ca стабла на ледину. (Ca чега? Са стабла.)
Свима ce сунце ca истока рађа. (Ca чега? Одакле? Ca истока.)
4) квалификативни (описни)
Замршене косе u уздрхталих усана суну у влажну ледену маглу. (Чега? Замршене косе, каква?)
Буљио je кроз прозор хладна лица, хладне душе, ледена cpцa.(Чега? Лица, душе, срца; какав?)
Уђе jegaн човек осредњег раста, мале главе. (Чега? Раста, главе; какав?)
Међу њима je u Салко сретна и веселалииа. (Чега? Сретна и весела лица; какав?)
Обучеи je у шињел суре пустињске боје.(Чега? Суре, пустињске боје; какав?)

ДАТИВ
Основна значења су коме je нешто намењено (намена), ка чему, према чему ce иде (управљеност ка нечему).
1) Намена
Даде њима двојици по једну цевару. (Коме? Њима.)
И ту кошницу носила њој. (Коме? Њој.)
Пружи Вукашину цигару да припали. (Коме? Вукашину.)
Грм грму прича радосну причу. (Коме? Грму.)
Сам себи није умео ga објасни зашто књиге изазивају у њему таквумржњу u толики гнев. (Коме? Себи.)
Пјева жутој ливад и модром мирном небу. (Коме? Жутој ливади, модром мирном небу.)
Журили сусед да му помогну. (Коме? Му – њему.)

2) Управљеност
Оде Дојчин у поље широко ка шатору црна Арапина. (Према коме? Према чему? Ka шатору.)
Она пође за мном, према другом столу.(Према чему? Према другом столу.)
Окренуо би ce према торовима. (Према чему? Према торовима.)
Сагне се к њој као да је жели утјешити.(Ка коме? К њој.)

АКУЗАТИВ
Главна функција акузатива je обележавање правог објекта или допуна прелазних глагола. Најјаче викаху они који прекидаху говорника.(Kora? Говорника.)
Оснажише своја крила. (Kora?Шта? Своја крила.)
Онсе сети да није понео лопту.(Kora? Шта? Лопту.)
Ти никада немаш ништа. (Kora? Шта? Ништа.)
Мајка дјеиу рано лијегала. (Kora? Дјецу.)
Неко га допадне лепши а некога грђи. (Kora? Некога.)
Лаже тебеЂоко Маловићу. (Kora? Teбe.)

ИНСТРУМЕНТАЛ
Основна значења инструментала су: означавање средства којим се врши радња и обележавање друштва.
Он косом жање жито. (Чим? Косом.)
Оштрије боде коња мамузама. (Чим? Мамузама.)
Пљеснуо je најпре пo челу, па онда дланом о длан. (Чим? Дланом.)
Умива гa лаћаном водицом.(Чим? Лађаном водицом.)
Скрушена душа разговара с небом.(С ким? С небом.)
Спава по оборима са свињама u са слугама. (С ким? Са свињама и са слугама.)
Нека дјевојчица која насје пратилац читавим чопором дieue.(С ким? С читавим чопором дјеце.)

ЛОКАТИВ
Основно значење локатива je месно (место).
Окрену сат на руци и зачуди се. (Ha чему? Где?Нaруци.)
Учини joj се да je кожа на томе месту постала исувише плава. (Ha чему? Ha томе месту, где?)
Узме поново катедру словенске филозофије у Великој школи.(У коме, у чему? У Великој школи, где)
Војска се улогорила на дну Ковиљаче по једном бријегу.(По чему? По једном бријегу.)
Ђердан од дуката о вратуму блиста, по оквиру утиснута срма чиста.(О чему? О врату. По чему? По оквиру. Где?)

0 коментари

Оставите коментар

Хоћете да се придружите дискусији?
Оставите коментар!

Оставите одговор

0 коментари

Оставите коментар

Хоћете да се придружите дискусији?
Оставите коментар!

Оставите одговор