Предлози

Предлози су непроменљиве врсте речи које означавају односе међу предметима и појавама. Они стоје испред именица (или именичких синтагми или именичких заменица), које се налазе у зависним падежима. Предлози имају различита значења од којих су су најважнија: месно (на, испред, међу, дуж, близу, далеко, кроз), временско (преко, на, од, до, после, пре), узрочно (због, услед, од, из), циљно (ради), значење поређења (од), допусно значење (упркос), разна апстрактна значења26 (о, на).

  Везници

То су непроменљиве врсте речи које повезују реченице и реченичне чланове. Феле се на две врсте: 1. Напоредни везници, који повезују оне реченице и реченичне чланове који су напоредни, тј. имају исту функцију. Према врсти напоредних односа које означавају деле се на: а) саставне (и, ни, нити, па, те); б) раставне (или); в) супротне (а, али, него, но, већ); 2. Зависни везници су они који стоје  само испред зависних реченица и одређују њихову врсту (да, јер, пошто, иако, мада, кад, чим, док, ако, уколико);

 

          Речце

Оне имају различита значења и функције и деле се на: 1. Потврдна речца да и одрична речца не; 2. Упитне (зар, ли, да ли); 3. Заповедна речца (нека); 4. Узвична речца (ала); 5. Супротне речце (међутим, пак); 6. Модалне речце (можда, сигурно, вероватно, нипошто); 7. Речце за истицање (управо, баш); 8. Показне (ево, ето, ено);

  1. Повратна речца (се);

 Узвици

То су непроменљиве речи које су специфичне по томе што немају функцију унутар реченице, него сами имају вредност читаве реченице. Деле се на: 1. Оне који изражавају осећања (Јао! Јој! Ух! Ах! Охо!); 2. Ономатопејски узвици (Трас! Дум! Фију! Крц! Вућ! Ти-ти-ти!); 3. Они који служе за дозивање (Еј! Ој!); 4. Заповедни узвици (Пст! Де! Хајде!); 5. Узвици који служе за дозивање и терање животиња (Мац! Пис! Шиц! Ђи! Иш!)

Функцију узвика имају и поздрави (Ћао! Здраво! Збогом!).

Прилози

Прилози су непроменљиве речи које одређују глаголску радњу по: времену, месту, начину, количини или узроку. У реченици имају службу прилошких одредби (за место, време, начин, узрок и количину).

Према значењу, прилози се деле на прилоге за:
место (куда, овамо, онамо, тамо, напред, назад, близу, далеко, где, камо…)

начин (брзо, споро, никако, свакако, како, тако, онако, поштено, људски, ружно, снажно…)

време (некада, никада, јутрос, синоћ, кад(а), сад(а), тада, ноћас, летос, одмах, данас, јуче, сутра, некада, летос, ујутру, већ, тек, ….)

узрок (зато, стога…)

количину (много, мало, доста, нешто, неколико, још, пуно, оволико, онолико…)

Већина прилога стоји уз глаголе, међутим, неки прилози могу стајати и уз придеве (веома леп, сувише досадан), друге прилоге (врло радо, веома успешно) и именице (много деце, мало соли).

– Када прилози (сасвим, сувише, потпуно, одвећ, врло, необично, доста, одвише…) стоје уз придеве или друге прилоге, они тада одређују степен њихове особине, нпр.:

Направила сам врло обичан тест. (прилог уз придев)
Одвећ поштено обавља свој посао. (прилог уз прилог)

– Прилози који стоје уз именицу одређују количину онога што је речено именицом. То је мали број прилога (неколико, мало, много, доста, нешто) и најчешће стоје уз деони генитив, нпр:

Јутрос сам појела мало хлеба, али сам зато доста пице поручила за увече.

НАПОМЕНА: Иако се сврставају у непроменљиве речи, прилози за начин, количину и неки прилози за место могу се мењати по степенима поређења (што је особина придева), нпр:
Зорица седи близу позорнице, Влада нешто ближе, а Марија најближе.

ВАЖНО! Не треба мешати придеве и прилоге!
– Придеви су променљиве речи које стоје уз именицу, ближе је одређују и врше службу атрибута или именског дела предиката у реченици и добијају се на питање какав? ,нпр:
Мало дете је управо пало. (придев у служби атрибута, номинатив једнине, средњи род, стоји уз именицу дете и ближе је одређује)

– Прилози су непроменљиве речи које стоје уз глаголе, врше службу прилошке одредбе у реченици и добијају се на питање како?, нпр:
Мало смо урадили за данас. (прилог у служби прилошке одредбе за количину, стоји уз глагол урадити и ближе га одређује)

Категорије: 7. РАЗРЕД

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *