Перфекат

Перфекат се гради од презента помоћног глагола јесам и радног глаголског придева глагола који се не мења. У потврдном облику се обично употребљавају ненаглашени облици помоћног глагола јесам, испред којих мора стајати нека реч која има свој акценат, нпр. Ја сам радио, Јуче сам радио, Радио сам и сл.

Лице Једнина Множина
1. радио / радила сам радили / радиле смо
2. радио / радила си радили / радиле сте
3. радио / радила си / радило је радили / радиле /радила су

 

Одрични облилк се гради помоћу глагола јесам у одричном облику: Нисам радио / радила, Ниси радио / радила итд.

Из облика перфекта моће се изоставити помоћни глагол, чиме се добија крњи перфекат – Шта је то треснуло? – Пала књига са полице.

 

Плусквамперфекат

Овај глаголски облик се гради на два начина:

а) од облика перфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола који се мења:

Једнина 1.

2.

3.

био сам радио / била сам радила био си радио / била си радила

био је радио / била је радила / било је радило

Множина 1. били смо радили / биле смо радиле
2. били сте радили / биле сте радиле
3. били су радили / биле су радиле / била су радила

Одричан облик се гради помоћу одричног оглика перфекта глагола бити: Нисам био радио итд.
б) од облика имперфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола који се мења. Овај облик плусквамперфекта је у говору веома редак – јавља се углавном у књижњвноуметничком стилу:

3. бејах / бех радио ( радила)
бејаше / беше радио ( радила)
бејаше / беше радио (радила, радило)
Множина 1. бејасмо / бесмо радили (радиле)
2. бејасте / бесте радили (радиле)
3. бејаху / беху радили ( радиле, радила)

Футур први
Овај глаголски облик може бити прост и сложен.
а) сложен облик се гради од облика презента помоћног глагола хтети и инфинитива глагола који се мења. Овако се гради када испред глагола у футуру стоји нека реч која има свој акценат.
Лице Једнина Множина
1. ја ћу радити ми ћемо радити
2. ти ћеш радити ви ћете радити
3. он / она / оно ће радити они / оне / она ће радити

Одрични облик се гради помоћу глагола хтети у одричном облику: Нећу радити. б) Футур може бити прост глаголски облик ако се инфинитивна основа завршава на -ти или -сти. Тада су ненеглашени облици помоћног глагола хтети додати на окрњени инфинитив глагола који се мења, при чему сугласник т испада оспред сугласника ћ (радит + ћу > радићу). Ако се инфинитивна основа завршава на -сти,
догађа се једначење сугласника по месту творбе (јест + ћу > јесћу > јешћу).

Потенцијал
Потенцијал се гради од облика помоћног глагола бити, који су, осим у 3. лицу
множине, једнаки облицима аориста тог глагола (само су ненаглашени) и радног глаголског придева глагола који се мења:
Лице Једнина Множина
1. радио / радила бих радили / радиле бисмо
2. радио / радила би радили / радиле бисте
3. радио / радила / радило би радили / радиле / радила би

Одрични облици: не бих радио итд.

Футур други
Гради се од презента помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола који се мења:
Лице Једнина Множина
1. будем радио / радила будемо радили / радиле
2. будеш радио / радила будете радили / радиле
3. буде радио / радила / радило буду радили / радиле / радила

Одрични облик: не будем радио итд.

 

Категорије: 8. РАЗРЕД

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *