АКЦЕНАТ
У српском језику постоје четири акцента која по дужини могу бити кратки и дуги, а по тону узлазни и силазни.
По тону | |||
силазни | узлазни | ||
По дужини | дуги | дугосилазни ⌒ | дугоузлазни ´ |
кратки | краткосилазни ‶ | дугосилазни ` |
Акценат српског књижевног језика је делимично слободан, тј. он може стајати на било ком слогу у речи (осим последњег), али мора следити одређена правила. Правила у распореду акцента су следећа:
а) силазни акценти могу стајати само на првом слогу у речи: задруга, памтити, пипати, веверица, пријатељ и сл.
б) узлазни акценти могу стајати на било којем слогу речи осим на последњем:
мене, ширина, развеселити, радити, генерација итд.
в) једносложне речи могу бити наглашене само силазним акцентом: ред, мрак, бол, бок, мак итд.
г) последњи слог не може бити наглашен.
У српском језику неке речи исте су по свом гласовном склопу, разликују се само по акценту, нпр.: град (насељено место) : град (врста падавине), купити (добијати новац) : купити (скупљати), радио (радни глаголски придев од глагола радити) : радио (врста уређаја).
И ненаглашени слогови у српском језику могу бити кратки и дуги, тј. разликујемо постакценатску дужину слогова, те дуги ненаглашени слогови могу стајати само после наглашених: девојака, морнар, јабука, радим итд.
И у српском језику постоје ненаглашене речи, тј. проклитике и енклитике. Неке речи се разликују само по томе да ли су наглашене или ненаглашене: Отишао је пут реке (предлог, проклитика) – Ка реци је водио пут (именица). Мачка је под столом (предлог, проклитика) – Мачка је скочила на под (именица).
0 коментара