ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

Променљиве речи су оне речи које се могу наћи у различитим облицима, а не само у једном облику. У српском језику постоји пет врста речи које су променљиве: именице, заменице, придеви, бројеви и глаголи.

 

Непроменљиве речи су оне речи које се налазе увек у истом облику. У српском језику постоји пет врста речи које су непроменљиве: прилози, предлози, везници, узвици и речце.

 

Именице

 

Властите именице

(имена појединачних појмова: људи; животиња; земаља, градова, река, планина,-уопште географских појмова; небеских тела).

                                                                   Иван, Шарац, Аустралија, Венера…

___________________________

____________________________

 

 

Заједничке именице

(заједничка имена појмова: бића, предмета, разних појава).

мачка, пас, дете, кревет, зец, леминг, лопта, кућа, прозор, слон

_______________________________
______________________________

 

 

Збирне именице (скуп појединачних појмова: бића и предмета).

цвеће, дрвље, грање, деца, браћа, камење, снопље, пилад, јарад…

________________________________

_______________________________

 

 

Градивне именице (грађа/материја)

злато, сребро, песак, дрво, пластика, метал, камен…

______________________________________________________

 

 

 

Апстрактне (мисаоне именице) (именице које означавају нешто што се не може описати, али се може замислити или осећати).

 

љубав, радост, туга, лепота, занос,

брзина, поштење, мисао, памет

__________________________

___________________________

 

 

Глаголске именице (именице које су настале од глагола; означавају радње, стања, збивања: читати-читање, певати-певање…)

трчање, смејање, заљубљивање,

спавање, свитање, севање

__________________________

__________________________

 

 

Бројне именице

Бројне именице по значењу су бројеви али по облику и промени су именице.

Означавају тачан број мушких особа (двојица, четворица, шесторица), број особа у збиру (петорка, седморка), оцене (двојка, петица, десетка), делови целине (половина, петина).

У бројне именице спадају и стотина, хиљада, милион и милијарда.

 

Задаци за вежбање

  1. Подвуци именице:

сјај, она, ићи, плав, плаветнило, зид, кошуља, налазити.

  1. Одреди врсту сваке именице према значењима.

а) ученици_______________, б) телад_______________,

в) мастило_______________, г) извор_______________,

д) Никола________________, ђ) вуна________________.

  1. Подвуци заједничке именице.

камен, лист, листови, лишће.

  1. У следећој реченици подвуци збирне именице.

Још као деца, Раде и Илија били су блиски као браћа, а сада имају и унучад.

 

 

Род именица

Именице могу бити:

Мушког рода (отац, син, брод, камион, смех, вук, учитељ, прозор), могу се говорити удружене са речју тај.

Женског рода (киша, чинија, баба, суза, срећа, ливада, тетка), најчешће се завршавају на —а. Можемо их одредити тиме што уз њих може стајати реч та.

Средњег рода (дете, пиле, теле, језеро, дрво,село, унуче, море), завршавају се на —е или —о     Уз њих може стајати реч ТО.

Према броју, именице имају облик једнине или множине (балон—балони, стан—станови, оловка—оловке ).

Једнина – именице којима именујемо једну ствар, појаву или биће.

Множина – именице којима именујемо више бића, ствари или појава.

Постоје посебни наставци за облик за једнину и за множину.

Поједине именице (градивне и властите) имају само облик једнине називају се сингуларија тантум (singularia tantum – само једнина) на пример: со, нафта, Белгија, Аранђеловац, цемент.

Именице које имају само множину називају се плуралија тантум (pluralia tantum – само множина) на пример: фармерке, маказе, мердевине, кола, новине, панталоне, плућа, уста, врата, гусле…Те именице углавном означавају делове тела или појединачне предмете састављене из два дела. Такве именице захтевају глаголе и придеве који иду уз њих у множини.

 

не може

један наочар или један панталон!

 

 

Категорије: 5. РАЗРЕД

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *