У српском језику постоје три врсте промене речи:

а) деклинација – промена именица, придева, заменица и неких бројева по падежима у једнини и множини. Све врсте речи које имају деклинацију називају се иманичке речи.

б) конјугација – промена глагола

в) компарација или поређење – по којој се мењају придеви и неки прилози.

Промена се врши тако што се на граматичку основу речи дода наставак за облик речи. Код именских речи основа се добија тако што се од облика генитива једнине одбије наставак за облик, нпр. Н. јед. дечак, Г. јед. дечак-а, основа – дечак-, Н. јед. бео, Г. јед. бел-ог, основа – бел-.

Глаголи имају две граматичке основе: инфинитивну (или аористну) и презентску.

  • Инфинитивна (аористна) основа добија се на следећи начин:

а) код глагола чији се инфинитив завршава на -ти испред којег је самогласник, одбије се так инфинитивни наставак И добије се инфинитивна основа, нпр. ради- ти, пева-ти, слуша-ти итд.

б) код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи или -сти, одбије се наставак – ох у 1. лицу једнине аориста, нпр. додј-ох, надј-ох, пек-ох, сед-ох.

  • Презентска основа добија се тако што се од облика 1. лица множине презента одбије наставак -мо, нпр: чит-амо, пиш-емо, слуш-амо, додј-емо, мож-емо. Фус- презентска основа некад је једнака инфинитивној, нпр. код глагола читати, али некад се разликује.
Категорије: 5. РАЗРЕД

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *