Глаголи

ГЛАГОЛИ

Глаголи су  речи које означавају радњу (читати, одлазити, доћи), стање (жутети, опадати, венути) или збивање (наоблачити се, грмети, севати).

Врсте глагола

Према свом значењу и служби у реченици, глаголи се деле на две врсте:

Прелазни глаголи – радња се врши на неком трпиоцу (бићу или предмету); то су нпр. зидати (кућу), читати (књигу), писати (писмо), гледати (филм), носити (торбу) итд. Трпилац радње се исказује правим објектом.

Непрелазни  глаголи – радња има само вршиоца, не и трпиоца и они означавају разна стања, нпр.: ићи, трчати, седети, лежати, пасти, плакати итд. Овакви глаголи не могу имати прави објекат. Али, неки од њих могу имати неправи објекат²³: зависити (од некога), сумњати (у некога), почети (с нечим), владати (неким), учествовати (у нечем) и сл.

Повратни глаголи – они који се појављују са обавезном речцом се. Деле се на 3. врсте: а) прави повратни глаголи, код којих је вршилац радње истовремено и њен трпилац, он радњу врши сам на себи (чешљати се, купати се); б) узајамно-повратни, који означавају радње које врше најмање два вршиоца један на другом (тући се, рвати се, спријатељити се); в) неправи повратни глаголи, који су прави повратни глаголи и не спадају у прве две групе (белети се, надати се, чудити се).

Глаголски вид

Глаголи у српском језику међусобно се разликују по виду, који може бити свршен и несвршен.

Несвршени глаголи представљају радњу у њеном трајању (читати, писати, говорити, имати, сумњати, седати, ходати, куцати итд.).

Свршени глаголи представљају радњу као целину или само један тренутак у оквиру целе радње (прочитати, записати, написати, уписати, приписати, проговорити, изговорити, наговорити, уговорити итд.).²⁴

          потврдност/одричност

Глаголски облици могу бити: лични и нелични 

Лични глаголски облици су они који разликују лица и деле се у две групе: глаголска времена (презент, перфекат, аорист, плусквамперфекат и сл.) и глаголске начине (императив, потенцијал, футур други).

Нелични облици су они који не разликују лица, тј. инфинитив, глаголски прилози – садашњи и прошли и глаголски придеви – радни и трпни.