ПАДЕЖИ

       

Све падеже делимо на независне и зависне.

Независни падежи су номинатив и вокатив.

Зависни падежи су генитив, датив, акузатив, инструментал и локатив (именица стоји у неком зависном односу према другим речима у реченици).

Промена по падежима назива се деклинација.

НОМИНАТИВ

 

Добија на питање: Ко? Шта?

Номинатив је основни облик именица (и свих именских речи). Када хоћеш да потражиш неку именицу у речнику, наћи ћеш је у номинативу. Ако прочиташ неке наслове песама или прича у својој читанци запазићеш да су већином у номинативу. У номинативу постоје и наслови књижевноуметничких дела и часописа.

Номинатив је основни облик именица којим се именује неко биће или предмет. Добијамо га одговором на питање  КО?, ШТА?.

 

паук-паукови/пауци

знак-знакови/знаци

вук-вукови/вуци

 

У реченици две најважније службе службе именица (и именских речи) које стоје у номинативу јесу субјекат (значење вршиоца радње) и именски део предиката.

  1. субјекта – означава вршиоца радње или носиоца стања и особина.  Марко је пилот.
  2. именског дела прeдиката  субјекту се најчешће приписује нека особина. Марко је пилот.

Номинатив је независан падеж и може да стоји самостално у речницима, као име ученика у дневнику, назив филма у новинама…

Уз реч у номинативу  никада не стоје предлози.

 

 

ГЕНИТИВ

 

 

Добија се на питање: Кога? Чега?

Означава припадност или део нечега.

Присвојни или посесивни генитив  у реченици врши службу атрибута: Покупио је листове дрвета.

бајке Гроздане Олујић (чије бајке)

село мога оца (чије село)

 

Да ти помогнемо!

Разликуј атрибут и прилошку одредбу за место

  • Ако реч одређује именицу, онда је атрибут. Ако одређује глагол, онда је прилошка одредба за место.

 Склонио је књигу са полице. ‒ са стола одређује глагол (склонио је), па је у служби прилошке одредбе за место. (Маја Анђелковић Шегуљев „Збирка задатака из српског језика“)

  • Друга служба генитива је прави објекат. Генитив се тада зове деони или партитивни генитив јер означава део нечега: Појео је колача и попио сока. Са овим значењем генитив се најчешће употребљава:

                            а) уз прилоге за количину: мало, много, пуно, доста, нешто

                            мало хлеба / много воде / пуно бомбона / доста грешака нешто новца

                            б) уз именице које означавају меру и количину: комад, парче, кришка, чаша, пар, килограм, литар, метар

  • Генитив може да врши и службу прилошке одредбе за место и тада означава место вршења радње. Тада обавезно стоји уз предлог. Дрво расте ПОРЕД куће.
  • Аблативни генитив потицање, порекло, удаљавање

    За ово значење НАЈВАЖНИЈЕ је разумети да се нешто од нечега мора ОДВОЈИТИ да би се говорна ситуација уопште догодила. На пример: Књига је пала СА стола.    (Књига мора да се одвоји од стола да би се пад догодио.)

  • Временско значење  (темпорални генитив)

    Употребљава се без предлога Ове године идемо на море. / Тога дана се нисмо видели или уз предлоге ОД, ДО, ПРЕКО, ТОКОМ  ТОКОМ године редовно учим. / ДО недеље ћу завршити све обавезе.

  • Начинско значење генитива Употребљава се уз предлоге БЕЗ, ПОПУТ      Учи БЕЗ ичије помоћи.

  • Узрочно значење генитива Најчешће са предлогом ЗБОГ и предлозима ОД, ИЗ, УСЛЕД који увек могу бити замењени предлогом ЗБОГ који је типично узрочни предлог  ЗБОГ болести је остао у кревету.

  • Намерно значење генитива   уз предлог РАДИ    У школу иде РАДИ знања. / Тренира РАДИ здравља.

 

ДАТИВ

 

 

Датив је падеж који се добија  на питање: Коме?  Чему?

У реченици врши службу прилошке одредбе за место  и неправог објекта.

  • Датив који означава усмереност (правац у којем се нешто креће) врши у реченици службу прилошке одредбе за место, на пример: Журимо кући!
  • Датив намене     –     неправи објекат

                Својим значењем одређује да је неки појам некоме или нечему намењен дати другарици оловку / поклонии другу књигу / купити мами поклон …

СИНТАГМОМ (скупом речи): послати драгој симпатији пољубац 

ИМЕНИЧКОМ ЗАМЕНИЦОМ: веровати свакоме на реч / помоћи некоме у невољи / рећи свима истину …

Мала помоћ! Разликуј!

 Прилошка одредба за место у дативу:

— Тигар иде ка нама! Шуња се  према ловцима!

Неправи објекат у дативу:

— Дајте тигру ручак, иначе ће појести ловце!

  • Датив носиоца стања      –      логички субјекат

            ДАТИВ са овим значењем имамо у следећим реченицама: Иде ми се у биоскоп. / Мојој мами се спава. / Играчима се не путује.

  • Датив усмерености и датив циља   

Вратио се својој кући/ Упутио се центру града. 

            Жури ПРЕМА школи. / Окренуо се КА наставнику/ Стоји НАСУПРОТ телевизору Ђаци журе КА школи.

  • Датив са допусним значењем

ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ДОПУШТАЊА (ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ДОПУШТАЊЕ)

            Употребљава се са предлогом УПРКОС.

            Представља НЕКУ ПРЕПРЕКУ, але не такву да би се неки процес или дешавање ДОГОДИЛО:

            Изашла је УПРКОС забрани.  / Отпутовао је УПРКОС невремену. …

Намена

Даде њима двојици по једну цевару. (Коме? Њима двојици.)

И ту кошницу носили њој. (Коме? Њој.)

Пружи Вукашину цигару да припали. (Коме? Вукашину.)

Грм грму прича радосну причу. (Коме? Грму.)

Сам себи није могао да објасни зашто књиге у њему изазивају такву мржњу и такав гнев. (Коме? Себи.)

Пева жутој ливади и модром мирном небу. (Коме? Жутој ливади, модром мирном небу)

Управљеност

Оде Дојчин у поље широко ка шатору црна Арапина. (Према коме? Ка чему? Ка шатору.

Она пође за мном,  према другом столу. (Према чему? Према другом столу.)

Окренуо би се према торовима. (Према чему? Према торовима.)

Сагне се к њој као да жели да је утеши. (Ка коме? К њој.)

 

Мала помоћ!

Неки глаголи  кретања (прићи, прилазити, прикрадати се… ) уз себе имају именицу у дативу која врши службу неправог објекта, а не службу прилошке одредбе за место, на пример: Прилазимо кући. Пришао је колима. Прикрадао се хајдуцима. Примакао се учитељу.

 

АКУЗАТИВ

 

Добија  на питање Кога? Шта?

Главна функција акузатива је обележавање правог објекта или допуна прелазних глагола.

Најјаче викаху они који прекидају говорника. (Кога? Говорника.)

Оснажите своја крила. (Кога? Шта? Своја крила.)0

Он се сети да није понео лопту. (Кога? Шта? Лопту.)

Ти никада немаш ништа. (Кога? Шта? Ништа.)

Некога допадне лепши, а некога грђи. (Кога? Некога.)

 

  • У реченици може да врши службу правог објекта, када означава појам који трпи радњу (предмет радње): Пишем песму.  Слушам музику.

За оне који желе да знају више!

  • Акузатив у реченици може да врши и  службу прилошких одредби. На пример:

Путујемо у Београд. прилошка одредба за место, тада акузатив означава место завршетка кретања,

Причао је кроз смех.прилошка одредба за начин, тада акузатив означава начин на који се врши  радња,

Учио сам цело јутро. прилошка одредба за време, тада акузатив означава време вршења радње.

  • Акузатив као носилац стања   Ово значење АКУЗАТИВ увек остварује без предлога:

            Баку боли глава. / Девојчицу је страх. / Страхињу интересује филм. …

  • Акузатив као значење мере / количине (времена)      Увек се употребљава без предлога. Скоро годину је путовао.
  • Акузатив за значење начина Препознаје се у примерима:

                О екскурзији је причао КРОЗ смех. / Напустио је учионицу НА брзину. / Говори КРОЗ сузе.

  • Значење намене / наменско значење

                Остварује се уз предлог ЗА:  Кафу сам купио ЗА баку. / У аутобусу нема места ЗА Николу. / Спремио сам поклон ЗА мајку.

 

ВОКАТИВ

 

 

Као што смо већ поменули, номинатив и вокатив су независни падежи, што значи да и ван  реченице могу да стоје самостално.

Вокатив је  падеж који служи за дозивање, обраћање и скретање пажње.  У говору се вокатив посебно наглашава, а пре и после његовог изговора праве се осетне паузе. Зато се при писању одваја запетама.

Марко, одлично си урадио задатак.

На часовима си, Марко, увек пажљив

Јуче ниси био у школи, Марко.

Обрати пажњу!

            Вокатив једину службу (функцију) има у српским јуначким песмама у којима има службу (функцију) ГРАМАТИЧКОГ СУБЈЕКТА (као номинатив):

                                    „Вино пије Краљевићу Марко…“

                                    „Нетко бјеше Страхињићу Бане…“

                                    „Ал долази Косанчић Иване…“

                               Разлог за овакву је стилске природе и намера народног певача била је да сачува мелодијску и ритмичку структуру песме допуњавањем броја слогова у стиху на 10 (десет) што је особина нашег ЕПСКОГ ДЕСЕТЕРЦА. Зато је употребио вокатив уместо номинатива.

Мала помоћ

Вокатив се  најчешће јавља у управном говору.

Предметима и појмовима из света око нас обраћамо се само када смо јако узбуђени. Вокатив је тада изузетно изражајан и добија уметничку  и стилску вредност.  Ово обраћање је истовремено и стилска фигура која се зове апострофа, на пример: „Сунце моје, сунце сјајно…“

Апострофа је  и обраћање песника неприсутним бићима, на пример: „Чујеш ли ме, узвишени Творче…“

 

ИНСТРУМЕНТАЛ

 

 

Добија на питање: С ким?  Чиме?  

Инструментал

Основна значења инструментала су: означавање средства којим се врши радња и обележавање друштва.

Он косом жање жито. (Чим? Косом.)

Оштрије боде коња мамузама. (Чим? Мамузама.)

Пљеснуо је најпре по челу, па онда дланом о длан. (Чим? Дланом.)

Умива га лађаном водицом. (Чим? Лађаном водицом.)

Скрушена душа разговара с небом. (С ким? С небом.)

Спава по оборима са свињама и са слугама. (С ким? Са свињама и са слугама.)

Нека девојчица која нас је пратила с читавим чопором деце. (С ким? С читавим чопором деце.)

 

У реченици врши службу:

  • прилошке одредбе за друштво, када означава друштво са којим се радња врши. Идем са друговима у биоскоп.  Ана шета СА родитељима
  • прилошку одредбу за средство, када означава средство којим се радња врши.  До школе се возим таксијем.
  • Описни инструментал Девојка СА плавим очима. / Младић СА дугом косом. / То је сточић СА кривим ногама.

Уз инструментал средства (именица означава ствари и остале појмове) НИКАДА се не употребљавају предлози С и СА! Пишем оловком. Нетачно је Пишем са оловком.

  • службу прилошке одредбе за време, када означава време вршења радње. Раном зором крећемо на пут. Недељом не спава.  Отпутовао је ноћуЈутром ће купити храну.

 

  • службу прилошке одредбе за место, када означава место на којем се радња врши.  Шетаћемо трговима

     Људи пролазе улицом. Кораци се чују ходником. Често шетамо обалом. Људи су ЗА столом. Упорно стоји ПРЕД кућом.  Дете седи ПОД столом.  Крије се МЕЂУ дрвећем.

 

  • службу прилошке одредбе за начин, када означава начин на који се радња врши.  Прихватио је решење са одушевљењем. О екскурзији је причао веселим гласом. Напустио је учионицу лаганим кораком. Говори С радошћу.  Чека девојку С нестрпљењем.

ЛОКАТИВ

 

 

Локатив је падеж који се  увек користи са предлозима: у, на, о, по, при.  

Добија се на питање: О коме? На чему?

У реченици врши службе:

Прилошке одредбе за место и означава место вршења радње, на пример: Седи мирно НА столици! Он седи У соби. Телефон је НА кревету.  Шешир виси О чивилуку. Шетају ПО парку.

Неправог објекта, када означава оно о чему се говори, на пример: Ви се договорите о журци! Разговарају О пројектуРазмишљају О будућим поступцима. Сањају О успехуМашта О летовању. Говори О проблемима. …

Прилошке одредбе за време, када означава време вршења радње, на пример: Звао нас је по доласку у Београд. Посетиће нас О празницимаЛетоваћемо У јулу. …

Прилошке одредбе за начин када означава начин вршења радње, на пример:   Вода тече У млазевима. / Саставио је играчку По приложеном упутству. …

Користан савет!

 

Уочи разлику између датива и локатива!

Када датив означава усмереност,  користи  се уз предлоге КА или ПРЕМА или се употребљава без предлога.

Локатив се  увек користи уз предлоге У, НА, О, ПО, ПРИ  и никад се не употребљава без предлога.  Локатив  означава место на коме се нешто већ налази. (Маја Анђелковић Шегуљев „Збирка задатака из српског језика“)

 

 

 

 

Категорије: 7. РАЗРЕД

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *